Kada crkva prestaje da bude Crkva?
Koji je to trenutak kada neko ko sebe naziva hriscaninom moze i treba da kaze - Gospodo, vi vise nemate prava da se pozivate na izreku da kome vi niste majka, ni Bog mu nije otac?
Da li to biva kada njeni velikodostojnici svesno zataskavaju seks-skandale svojih kolega? Ili kada pocnu da se bave politikom i borbom za prevlast vise nego Bogom? Da li onda kada postanu svesni i namerni podstrekivaci nasilja i mrznje? Kada postanu toliko nesposobni da priznaju svoje zablude da pocnu otvoreno da podrzavaju sarlatane i prevarante? Ili kada otvoreno pocnu da se klanjaju onom gospodaru za kojeg i Pismo kaze da se ne moze sluziti i njemu i Bogu (Mt 6:24), i kada njihovo licemerje i bahatost moze prevazici jos samo njihova pohlepa?
Koliko se ja secam dogmatike, cela prica o Liturgijskoj zajednici upravo i znaci da Crkva NIJE nikakav posrednik.
I koliko se secam, jos je psalmopevac David rekao - Za zrtve ti Boze ne maris, zrtva Bogu je duh skrusen.
I sta bi sa onim - Dzabe primiste, dzabe i dajte?
U crkvi Svetog Marka se u tog Boga ne veruje, i taj se Bog tamo, ocigledno, ne slavi.
Slavi se bog koji ne cuje molitve koje nisu podmazane, i kojem nije bitno da li ste novinar iz Zeleznika ili bakica koja je odvojila 50 dinara da prinese molitvu za zdravlje bliznjih - sve dok ste novac odvojili. A prema odvojenoj sumi istog cete u njegovoj crkvi i biti uvazeni, jer, kako se u tekstu suptilno nagovestava, vasa vera je srazmerna odvojenoj sumi.
I da se razumemo - crkva Svetog Marka nije neka uboga crkvica u kojoj svestenici jedva sastavljaju kraj s krajem, pa eto pokusavaju da se doviju kako da opstanu, vec najbogatija i najprometnija beogradska crkva, ciji su dnevni prihodi toliki da bi se svakome zavrtelo u glavi. Ali, ocigledno, svestenstvu te crkve - nisu dovoljni.
Drugim recima - jebes molitvu, pare na sunce.
Jedno iz navedenog svestenickog blagoslova ipak jeste istina - vasa zrtva zaista ce biti uzaludna.
Moj prijatelj iz Australije, u čije reči apsolutno verujem, bio je pre desetak godina slučajni svedok kada sveštenik iz pomenute crkve daje punu posudu novca od priloga dvojici ljudi mafijaškog izgleda, koji su te pare potrpali u nedra, ispod košulje, pozdravili se sa sveštenikom i otišli. Ne sećam se detalja, bilo je to u nekoj pomoćnoj prostoriji crkve, dok je ovaj moj prijatelj čekao da ga taj sveštenik primi (da bi mu moj prijatelj preneo neku pošiljku od naših iseljenika iz Australije). Hvala Bogu, taj moj prijatelj i dalje veruje, ali ne u crkvu već u Boga.
ReplyDelete